ВОДЕ

Квалитет површинских вода

Војводина има велики водни потенцијал у водотоцима - Дунаву, Сави, Тиси и развијеном каналском систему, Дунав-Тиса-Дунав. Свега 1% водних ресурса површинских вода су домицилне воде.

Расположиви водни ресурси површинских вода у АПВ

Водоток/подручје Просечне воде (m3/s) Мале воде (m3/s) Велике воде (1%) (m3/s)
Транзитне Сопствене Транзитне Сопствене
Дунав са Дравом 2824   1094,5   7600
Канал Баја-Бездан и Плазовић поток 2     0  
Тиса са Бегејом 789 5,5 126,3   4000
Тамиш 37 9,0 0,3   900
Бачка и Банат   24,5   1,3  
Срем   13,0   0,5  
Брзава, Моравица, Караш, Нера 35   3,8    
Сава 1532   270,6   6800
УКУПНО (m3/s) 5219 52 1495,5    

Непречишћене отпадне воде насеља, индустрије, пољопривреде и из осталих извора загађују акватичне екосистеме што за последицу има велика одступања квалитета површинских вода од законских норми. Одступања су најизраженија на малим водотоцима са ниском способношћу самопречишћавања и каналској мрежи.

Укупна продукција отпадних вода, комуналних и индустријских, износи 5,25 милиона еквивалент становника (ЕС), од чега се пречишћава само 10% (европски стандард - 87%). Укупно има 22 постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, од чега половина трајно није у функцији. Капацитет градских постројења, која су у функцији, је око 0,5 милиона ЕС. Свега 7% становништва је прикључено на градска постројења за пречишћавање отпадних вода, те се неприхватљиво велика количина отпадних вода из домаћинстава (50%) испушта у воде прве издани. Третман је неадекватан и само 2 постројења имају терцијарни третман. Само 3 постројења имају обраду муља.


Постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода у Војводини

Само 30% популације је повезано на јавну канализацију, што је незадовољавајуће у односу на европски стандард (93%). Не постоји град/насеље са потпуном покривеношћу јавном канализационом мрежом. Само У Новом Саду, више од 90% становништва, прикључено је на јавну канализацију.


Изграђеност канализационих система у Војводини

Преглед постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода можете преузети овде.

У Војводини је регистровано више од 500 концентрисаних загађивача, доминантно из индустрије. Емисија из прехрамбене индустрије чини око 80% укупног индустријског загађења у Војводини.


Просторни распоред најзначајнијих индустријских загађивача вода у Војводини

Преглед постројења за пречишћавање индустријских отпадних вода можете преузети овде.

Као последица испуштања непречишћених отпадних вода, региструју се интензивна еутрофикација и акумулација тешких метала у акватичним екосистемима. Концентрације тешких метала прелазе циљне вредности и најизраженији проблем је њихова депозиција у седименту, као и акумулација осталих приоритетних и приоритетних хазардних супстанци (пестициди, ПАХ, ПЦБ...). Најугроженије деонице су на ДТД каналу Врбас-Бездан, Бегеју, Надели, Кудошу и Криваји (детаљан приказ најугроженијих водотока можете преузети овде). 


Оцена квалитета површинских вода у Војводини

Водоснабдевање

Водоснабдевање у Војводини оријентисано је искључиво на коришћење подземних вода из различитих водоносних издани ("прва" издан, основна издан и плиоцен-субартеска и артеска издан).

Процењује се да је укупно захватање просечно око 6,8 м3/с (Бачка 57%, Банат 31% и Срем 12%), од чега на снабдевање водом за пиће (становништва, привреде и јавне потребе), путем јавних водовода, отпада око 5,5 м3/с. Највише се експлоатише основна издан, више од 44% од укупне количине.

На подручју северне Бачке и северног Баната захватају се подземне воде скоро искључиво из основне издани (дубина од 60м до 220м). У западној и јужној Бачкој, јужном Банату и Срему захватају се подземне воде из свих водоносних средина (55% основна издан, 26% плиоцен, 18% остала изворишта).

Од укупно захваћених подземних вода за јавно водоснабдевање градских насеља и општинских центара користи се више од 85% од укупне количине, а за јавно снабдевање водом за пиће сеоских насеља користи се само око 15% од укупне количине захваћених подземних вода.

На свим извориштима градских насеља на којима се захватају подземне воде из водоносних средина основног комплекса, као и водоносних средина плиоцена врши се “надексплоатација” тј. захватају се количине подземних вода које су знатно веће од обновљивих резерви.

Квалитет подземних вода основних издани је најбољи у подручју југоисточног Баната, нешто лошији у јужном Срему, северној и јужној Бачкој. Сличног квалитета су и воде у Јужном Банату, а најлошијег квалитета су воде у северном и средњем Банату и западној Бачки у којима поједине компоненте (органске материје, гвожђе, манган и арсен) знатно одступају од норми квалтета воде за пиће.


Садржај природних органских материја у подземним водама основног водоносног комплекса одређених преко утрошка калијум перманаганата

Велики део подземних вода у АП Војводини садржи неприхватљиво високу концентрацију арсена. Већина водовода не поседује технологије за уклањање арсена из подземних вода, те је садржај арсена у води за пиће, на већем делу територије АП Војводине, изнад 10 μг/л, што је законски лимит. Најугроженији региони су Северни и Средњи Банат, Западна Бачка, делом Северна и Јужна Бачка.


Садржај арсена у подземним водама које се користе за водоснабдевање


Процентуална заступљеност бунара са садржајем арсена изнад 10 μg/l
 

Квалитет воде за пиће

На територији Војводине има укупно 18 постројења за припрему воде за пиће, капацитета 20-1500l/s. Од укупно захваћене подземне воде на територији Војводине око једна трећина подвргава се третману на постројењима за припрему воде за пиће. 

Постројења за припрему воде за пиће у Војводини

Од укупне количине захваћених вода, око 58% се троши за домаћинства, око 19%  за пословне потрошаче, а преосталих 23%  су  губици (нпр. физички губици, нерегистрована потрошња, итд).

Резултате физичко-хемијске и микробиолошке исправности воде за пиће на територији АПВ, по окрузима, за период 2010-2012.г., можете преузети овде.

 На основу резултата испитивања, квалитет воде за пиће је генерално незадовољавајући. Унапређење дистрибутивних система, одн. њихова реконструкција,  може у значајној мери побољшати микробиолошки квалитет. У погледу физичко-хемијског квалитета, неопходно је применити технологије прераде воде које ће довести до законски захтеваног квалитета.

 

Извештаји и публикације

 

Корисни линкови

Усвојени прописи

 

Важни датуми

Пон
Уто
Сре
Чет
Пет
Суб
Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
April 2017
 

 

 
 

Контакт

  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21000 Нови Сад
  • Аутономна покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-4719; 021/487-4541
  • Факс: 021/456-238
  •  
  • ekourb@vojvodina.gov.rs
 
 

 

© 2017 Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине