Земљиште

Земљиште представља природно добро и условно обновљив природни ресурс, с обзиром на дуготрајне процесе настанка и развоја, као и на чињеницу да се процесима деструкције брзо уништава.

Бројне су еколошке и социо-економске функције земљишта као елементарне компоненте животне средине. Поред тога што обезбеђује стабилност, опстанак и разноврсност терестричних екосистема, земљиште има важну улогу у очувању квалитета водних ресурса задржавајући продор полутаната.

DPSIR шема Европске агенције за заштиту животне средине, која илуструје системски однос између антропогених утицаја и животне средине,примењена на земљиште приказана је на Слици1.

 shema

Извор: EEA, 2002. Technical report No 81

Слика 1 – DPSIR шема Европске агенције за заштиту животне средине преимењена на земљиште

Индикатори за оцену ризика од деградације земљишта, дефинисани Уредбом о програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС" бр. 88/10), дати су у Табели 1.

Табела 1 – Индикатори за оцену ризика од деградације земљишта

  • Степен угрожености земљишта од ерозије;
  • Степен угрожености земљишта од губитка органске материје;
  • Степен угрожености земљишта са ризиком од збијања земљишта;
  • Степен угрожености земљишта од заслањивања и/или алкализације;
  • Степен угрожености земљишта од клизишта, осим клизишта која могу настати рударским активностима за време трајања активности;
  • Степен угрожености земљишта од ацидификације;
  • Степен угрожености земљишта од хемијског загађења.

Дати индикатори се оцењују на основу општих елемената за оцену ризика од деградације земљишта који су дати у Прилогу ове Уредбе. Степен угрожености земљишта од хемијског загађења одређује се на основу граничних и ремедијационих вредности загађујућих материја датих у Прилогу ове Уредбе. Прикупљање података и израда индикатора везаних за ерозију земљишта и садржај  органског угљеника у земљишту усклађује се са техничким упутствима Европске комисије (Technical guidelines for the collection of soil erosion and soil organic carbon data for Europe through EIONET, 2010, European Commision, Directorate General JRC).

Правилником о Националној листи индикатора заштите животне средине ("Службени гласник РС" бр. 37/11) прописана је Национална листа индикатора заштите животне средине. Индикатори који припадају тематској целини земљиште дати су у Табели 2.

Табела 2 – Национална листа индикатора заштите животне средине – тематска целина земљиште

  • Промена начина коришћења земљишта
  • Ерозија земљишта
  • Садржај органског угљеника
  • Управљање контаминираним локалитетима

Детаљан приказ националне листе индикатора заштите животне средине за тематску целину земљиште можете преузети овде.

 

Стратешка документа и законска регулатива

Националном стратегијом одрживог развоја РС (Службени гласник РС, 57/2008) дефинисани су стратешки циљеви одрживог коришћења земљишта, који се односе, пре свега, на хармонизацију домаћег законодавства са EU aquis-ом, спречавању даљег губитка земљишта антропогеним активностима и очувањем и побољшањем његовог квалитета, као и заштиту од деградације и промене намене земљишта и уређење пољопривредног земљишта. Акционим планом за спровођење Стратегије одрживог развоја за период 2009-2017. (Закључак о усвајању Акционог плана за спровођење Стратегије одрживог развоја за период од 2011. до 2017. године, Службени гласник РС 62/2011) утврђене су мере и/или активности за спровођење Стратегије.

Члан 22. Закона о заштити животне средине (Службени гласник РС, бр.135/04, 36/2009, 36/2009 др. закон, 72/2009 др. закон и 43/2011 - одлука УС) дефинише заштиту земљишта и његово одрживо коришћење. Интегрисана заштита земљишта остварује се систематским праћењем квалитета земљишта и индикатора за оцену ризика од деградације земљишта, као и спровођењем ремедијационих програма за отклањање последица контаминације и деградације земљишта, било да су они последица природних утицаја или антропогених активности.

Уредбом о програму системског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологије за израду ремедијационих програма ("Службени гласник РС" бр. 88/10), која је усклађена са препорукама Предлога Директиве ЕУ (Proposal for a Soil Framework Directive - COM(2006)232), дефинисани су сви елементи интегрисане заштите земљишта. Усвајањем ове Уредбе обезбеђена је основа за доношење програма системског праћења квалитета земљишта који ће обухватити успостављање државне и локалне мреже локалитета за праћење квалитета земљишта и који не обухвата пољопривредно земљиште. Државна мрежа локалитета успоставља се за праћење квалитета земљишта на нивоу Републике Србије на локалитетима на којима је дошло или може доћи до загађења земљишта и који су од посебног интереса за Републику Србију. Локална мрежа локалитета за праћење квалитета успоставља се за праћење квалитета земљишта на нивоу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Локалну мрежу чине допунски локалитети који се одређују на основу мерења или поступака процене, а за које нема података о нивоу загађујућих материја, у складу са својим потребама и могућностима.

Уредба о садржини и начину вођења информационог система заштите животне средине, методологији, структури, заједничким основама, категоријама и нивоима сакупљања података, као и садржини информација о којима се редовно и обавезно обавештава јавност ("Службени гласник РС" бр. 112/09) дефинише методолошке основе за успостављање и развој информационог система и чини правни основ за доношење Правилника о Националној листи индикатора заштите животне средине ("Службени гласник РС" бр. 37/11).  Национална листа индикатора садржи методологију сакупљања података, начин и рокове достављања података, информација, индикатора и извештаја у информациони систем. У Националној листи индикатора налази се сет индикатора за земљиште којим се систематизују информације о стању земљишта, променама начина коришћења земљишта и факторима деградације земљишта.

 

Мониторинг квалитета земљишта

Обавеза успостављања систематског мониторинга земљишта на простору Републике Србије дефинисана је Законом о заштити животне средине (Службени гласник РС, бр.135/04, 36/2009, 36/2009 др. закон, 72/2009 др. закон и 43/2011 - одлука УС) и утврђена стратешким документима у области заштите животне средине (Национални програм заштите животне средине, Национална стратегија одрживог развоја Републике СрбијеАкциони план за спровођење Стратегије одрживог развоја и др.).

 

У складу са чланом 69 овог Закона, Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности утврђених законом, обезбеђују континуирану контролу и праћење стања животне средине (мониторинг). Мониторинг је саставни део информационог система животне средине, а финансијска средства за његову реализацију обезбеђују Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

Чланом 70. Овог Закона дефинисана је садржина и начин вршења мониторинга. Мониторинг се врши систематским праћењем вредности индикатора, односно праћењем негативних утицаја на животну средину, стања животне средине, мера и активности које се предузимају у циљу смањења негативних утицаја и подизања нивоа квалитета животне средине.

Усвајањем ове Уредбе обезбеђена је основа за доношење програма системског праћења квалитета земљишта који ће обухватити успостављање државне и локалне мреже локалитета за праћење квалитета земљишта и који не обухвата пољопривредно земљиште. Државна мрежа локалитета успоставља се за праћење квалитета земљишта на нивоу Републике Србије на локалитетима на којима је дошло или може доћи до загађења земљишта и који су од посебног интереса за Републику Србију.

У складу са чланом 5. Уредбе о програму систематског праћења квалитета земљишта, индикаторима за оцену ризика од деградације земљишта и методологији за израду ремедијационих програма (Службени гласник РС, 88/2010), локална мрежа локалитета за праћење квалитета земљишта успоставља се за праћење квалитета земљишта на нивоу аутономне покрајине. Локалну мрежу чине допунски локалитети који се одређују на основу мерења или поступака процене, а за које нема података о нивоу загађујућих материја.

У складу са чланом 10. исте Уредбе подаци добијени реализацијом програма систематског праћења квалитета земљишта користе се за оцењивање квалитета земљишта, као и за израду извештаја о стању земљишта и саставни су део информационог система заштите животне средине и достављају се Агенцији за заштиту животне средине.

Полазне основе за израду програма систематског праћења стања земљишта дате су у приручнику "Праћење стања земљишта - законски основ, циљеви и индикатори" који је припремила Агенција за заштиту животне средине. Приручник можете преузети овде

Квалитет земљишта у Војводини

Мониторинг квалитета земљишта, реализован у периоду од 2002-2013.г., а финансиран од стране Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, обухватио је праћење хемијских, радиолошких и биолошких индикатора квалитета:

  • пољопривредног земљишта (50 локалитета по критеријуму заступљености појединих геоморфолошких целина – алувијални наноси, лесни плато, лесна тераса, еолски пескови, Фрушка гора и Вршачке планине и типова земљишта, преко 1000 ха)
  • непољопривредног земљишта у индустријским зонама већих градова, заштићеним природним добрима, у близини бензинских пумпи и на дечијим игралиштима (индустријске зоне Панчева, Беочина, Сомбора, Новог Сада, Врбаса, Зрењанина, Суботице и Кикинде; преко 39 локалитета у најзначајнијим природним добрима; 9 мерних места око бензинске пумпе “Минут”на аутопуту Е75 Београд-Нови Сад; 30 објеката у оквиру ПУ “Радосно детињство” Нови Сад)

 

На основу испитивања квалитета пољопривредног земљишта, каја су имала за циљ добијање глобалне слике о стању плодности и евентуалне загађености земљишта Војводине, може се закључити да је ово подручје перспективно за производњу високо вредне хране.

Испитивано земљиште индустријских зона у погледу хемијских особина не одступа у већој мери од особина околног пољопривредног земљишта, те се не може указати на евентуално загађење. Регистровано је присуство тешких метала на појединим локалитетима индустријских зона (Сомбор-Фабрика акумулатора: олово, Беочин-БФЦ Лафарге: никал) и заштићених природних добара (Вршачке планине, СРП Ковиљско-петроварадински рит-бакар као резултат дуготрајне примене фингицида на бази бакра), које је последица антропогеног загађења. Микробиолошка испитивања указују на смањење биогености земљишта услед неповољних физичко-хемијских својстава. Такође је констатовано да се анализирано земљиште може оценити као незагађено полицикличним ароматичним угљоводоницима и полихлорованим бифенилима. Резултати мониторинга земљишта у близини бензинске пумпе указују да постоји присуство ароматичних једињења у земљишту, али су концентрације знатно ниже од концентрација које би захтевале ремедијацију.

Свеобухватан увид у стање квалитета земљишта на територији Војводине дат је у публикацији Животна средина у АПВ – Стање, изазови, перспективе, Поглавље ЗЕМЉИШТЕ, 2011. Публикацију можете преузети овде.

 

Извештаји и публикације

 

 

Корисни линкови

Усвојени прописи

Важни датуми

Пон
Уто
Сре
Чет
Пет
Суб
Нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
 
June 2017
 

 

 
 

Контакт

  • Булевар Михајла Пупина бр. 16
    21000 Нови Сад
  • Аутономна покрајина Војводина
    Република Србија
  • Телефон: 021/487-4719; 021/487-4541
  • Факс: 021/456-238
  •  
  • ekourb@vojvodina.gov.rs
 
 

 

© 2017 Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине